|
|
Megju ljubovta i razdelbata
ja izbrav ljubovta
 Ne
mozham da veruvam deka od vecherva navistina vekje nema da
spijam vo svojot krevet. Otsega natamu domot na Dime kje
bide moj edinstven dom. Mi bea potrebni deset godini da go
sfatam toa, da i' se predadam na sudbinata shto mi bila
predodredena. Samo pred nekolku meseci bev reshena deka e
dojdeno krajno vreme da ja zavrshime nashata zaednichka
dolga i makotrpna ljubovna prikazna, a sega sum svesna
deka, ako go prezemev toj chekor, dvojno povekje kje se
kaev cel zhivot. Od deneshna gledna tochka lesno mi e da
gledam na seto toa kako na edna golema nepromislena
greshka i godini zaludno potrosheni vo vozdrzhuvanje shto
mozhevme da gi iskoristime za zaednichko uzhivanje, no
dodeka gi prezhivuvav site tie neprijatni migovi
chuvstvuvav deka nema izlez od toj emotiven pekol na koj
objacatata postojano se izlozhuvavme.
* * *
Pred tri meseci se sluchi neshto po shto bev reshena
ednash zasekogash da svrtam nov list vo zhivotot. Morav da
si priznaam deka se' zavisi od mene i deka ako ne prezemam
neshto protiv toa nikogash nishto nema da se smeni megju
mene i Dime. Zaedno sme povekje od deset godini, bi
mozhelo da se reche deka izrasnavme zaedno, no i po tolku
vreme jas ushte ne se chuvstvuvav sosem podgotvena da
pochnam zaednichki zhivot. Mislam deka problemite pochnaa
tokmu od toa. Vprochem, i onaka bevme zaedno cela vechnost,
a sega, koga se osamostoivme finansiski, ne postoeshe
realna prechka za realiziranje na toj plan, duri i povekje
kje zashtedevme. No jas bev rezervirana kon taa ideja i se
obiduvav kolku shto mozham povekje da ja odlozham. Zatoa
vo posledno vreme se' pochesto se prepiravme i si
naogjavme najrazlichni prichini da se mrazime i da se
oddalechuvame eden od drug, iako ushte sledniot den ne
mozhevme da disheme razdvoeni.
No godinite minuvaa, bioloshkiot chasovnik se' pobrzo ni
otchukuvashe, a nie tapkavme na mesto. Pred polovina
godina Dime konechno reshi da se osamostoi od negovite, ja
renovirashe kukjata shto mu ja ostavija i napravi se' da
bide prisposobeno za nas. Otkako negovite najbliski
prijateli pochnaa da se zhenat i da im se posvetuvaat na
brachniot zhivot i na semejstvoto, Dime beshe opsednat so
idejata i nie da go napravime toa.
Vecherta koga proslavuvavme so prijatelite za noviot dom
jas celo vreme molchev, a koga site si otidoa go zamoliv
Dime da me prefrli doma.
- Shto ti e tebe, Zora? Kade kje odish?
- Pa doma, utre rano me cheka mnogu tezhok raboten den.
- Zar ova nema da bide nash dom?
- Dime, docna e za ovie muabeti. Kje zboruvame od utre.
- A sega kade brzash? Da ne imash zakazhano neshto po
polnokj?
- Ne bidi zajadliv. Mozhebi i imam. Ili ti imash nekoja od
tvoite zlatni rezervi koi edvaj chekaat da ti se piknat
pod charshafot? Kako sakash da ostanam koga ne sum ni
sigurna dali sum podgotvena za zaednichki zhivot? Toa ne e
bash taka plukni-zalepi. Sakash da zavrshime kako Meto i
Vesna?
- Dobro sega, dosta e. Javi se koga kje bidesh sigurna.
Taka zavrshi taa neslavna vecher. Izutrinata chuvstvuvav
grizha na sovesta, jasno mi beshe deka bev premnogu gruba
i deka negovite nameri se najiskreni, no ednostavno neshto
ne mi davashe celosno da mu se prepushtam. Niz site ovie
deset godini pominavme niza premrezhinja, megju koi i
mnogu neverstva, razdelbi na nekolku meseci, zaednichki
odmori, zaednichki smetki, zaednichki vlozhuvanja, no
nikogash i zaednichki zhivot.
I Dime ne beshe cvekje za mirisanje. Toj vsushnost beshe
klasichen makedonski mazh. Site drugari se zadomile, pa
ajde sega i toj. Ne mu beshe dovolno da pravi shto saka i
koga saka, zarabotuvashe dobro, ne zaviseshe od nikogo i,
ete, ushte zhenichka mu trebashe. Ne sakav da mu se
predadam na toj zhivot shto me ochekuvashe. Dlaboko vo
sebe se plashev deka Dime nema da me pochituva kolku shto
ochekuvav, deka nema da ima razbiranje za moite potrebi.
Ni na krajot na umot ne mi beshe da se pretvoram vo
domakjinka koja kje gi tera kjeifovite na svojot mazh, a
toj kje se izvlekuva so toa shto toj gi nosi parite doma.
Ne sakav da zavrsham kako majka mi, koja cel zhivot sama
se grizheshe za mene i za brat mi, zashto izbega od tatko
mi zatoa shto ne mozheshe da go podnese negovoto pienje i
maltretiranje. I jas dobro se sekjavam na tie neprijatni
ispadi. Se plashev deka i mene bi mozhela da me snajde
istata sudbina. Toa ne smeev da im go priznaam ni na majka
mi ni na prijatelite, koi mi se chudea zoshto po tolku
vreme ushte se premisluvam. Koga onaa vecher se vrativ
doma majka mi me precheka so prekor:
- Se vrati, a? Tolku beshe sladok zaednichkiot zhivot? E
pa, doprva kje treba da uchish!
- Sakash da stanam kako tebe? Dovolno dobro nauchiv od
tvoite greshki. Si pomislila li deka ne go sakam toa?
Barem ne se' ushte.
- Do koga mislish deka kje te trpi takva? Nema vechno da
bidesh mlada. Koga kje ragjash deca? Ako ne sakash ti,
mislish deka nema da si najde druga? Site mazhi taka
razmisluvaat.
Toa bea zborovite na majka mi so koi postojano se borev vo
svojata glava. Sekojdnevno gi premeruvav dobrite i loshite
neshta shto gi imav pominato so Dime. I, kolku i da im se
chineshe fin i doverliv na drugite, jas dobro si go znaev
kakov e so mene. Samo jas znae kako znae da izbuvne
neochekuvano, kako mu se menuva raspolozhenieto pod
dejstvo na alkohol, kolku e sklon kon nasilno odnesuvanje.
Nekolkupati sum go pochuvstvuvala toa. Potoa so nedeli ne
zboruvavme, dodeka toj ne uspeeshe da me ubedi deka
nikogash povtorno nema da me udri. Posledniot pat ne me
udri, jas bev taa shto go navrediv, no ne znaev kako da mu
se doblizham. Znaev deka go ochekuva mojot odgovor i deka,
ako resham da bidam so nego, ovoj pat kje nema beganje.
Mu se javiv duri po tri dena, se' ushte nereshena shto
ponatamu. Ushte vo istiot mig uspeavme da se sprechkame,
iako vo negoviot glas zabelezhav deka e povreden. Sfativ
deka vinata beshe moja i deka se' zavisi od mene, a deka
Dime kje bide takov kakov shto kje go napravam jas, pa
zatoa reshiv da mu go priznaam toa. Reshena da go
iznenadam, bez najava se pojaviv na negoviot prag.
Bidejkji, se razbira, imav kluch, samata si otkluchiv i se
upativ pravo kon dnevnata soba. Ottamu se slushaa zvuci na
raspolozheni glasovi. Vratata beshe podotvorena i mozhev
ubavo da ja vidam rusokosata zhena koja shtotuku se
raskomotuvashe pokraj Dime. Toj vednash me zabelezha i se
sepna. Zhenata, koja mi beshe poznata kako edna od onie so
koi Dime imashe obichaj da me izneveruva koga bevme
skarani, isto taka se iznenadi.
- Tina, mislam deka bi bilo dobro da si odish, - i' se
obrati Dime.
- Ama, samo shto dojdov. Neli ti me vikna da dojdam?
Mislev deka ste se razdelile. Glupavo kengurishte, ti ne
zasluzhuvash nitu edna od nas, - reche taa.
Se' se sluchi tolku iznenadno. Tina pochna da go navreduva
Dime so sekakvi pogrdni zborovi, zborovi shto i jas
ponekogash sakav da mu gi kazham, a potoa si gi sobra
partalite i izleta. Ne znaev kako da reagiram, no prv
prozbore Dime.
- Se vrati, a?
- Mislish - dojdov. Pa vekje ne sum ni sigurna, takva mi
beshe zamislata, ama gledam deka ti vekje si nashol
rezervna varijanta.
- Prestani, Zora, do koga kje go pravime ova? Navistina ne
veruvav deka kje se javish. Mislev deka kje ti treba
povekje vreme. A jas ne mozham vekje da chekam. Ne mozham
vekje, Zora. Ili kje bideme zaedno, mislam navistina
zaedno, ili kje mora ednash zasekogash da se razdelime.
Dovolno si igravme, nashite vrsnici vekje imaat i vnuci, a
nie?
- Toa li te machi tolku? Kako planirash da imame deca koga
ne sme ni sigurni dali sme eden za drug?
- Pa dali sme eden za drug, Zora? Ajde sega da presecheme!
Mislish deka mene mi e ubavo toa shto vo sive ovie godini
odnosot ni e po pricipot toplo- ladno, deka uzhivam vo toa
sekoj mesec da pravime sceni, pa da moram da izmisluvam
pred site razlichni prikazni koga me prashuvaat zoshto ti
ne si so mene vo najznachajnite migovi od zhivotot, zoshto
i ovaa Nova godina ja pominavme razdeleni, na primer.
Mislish deka uzhivam vo toa?
- Togash shto ne si otide kaj Tina, ili kaj nekoja od onie
tvoite novi potencijalni kandidatki za "sovrsheni soprugi"?
Mozhebi tie povekje kje te sakaat, ili nema da im prechi
tvojot "izbuvliv temperament".
- Dobro znaesh shto ti zboruvam, vo sive ovie godini ne
mozham da se "odlepam" od tebe tokmu zatoa shto te sakam.
Lesno e da se najde zamena, no uzhasno e teshko sekogash
da ja imash kraj sebe vistinskata. Ti si taa za mene, ne
znam zoshto ne mozham da si go priznaam toa. Se' ushte
sakam da izigruvam avtoritet pred sebe.
- Mislish deka ne sum svesna za toa? Mislish deka jas
uzhivam vo seta ovaa nesigurnost shto ja izgradivme megju
nas namesto da sozdavame ljubov, semejstvo. Ednostavno, se
plasham da se predadam, a vsushnost nikogash i ne sum bila
do kraj sigurna vo tebe i vo tvojata predadenost za i
samata da se predadam. Ne znam ni dali bi uspeale zaedno?
- Pa, kje morame prvo da probame, neli? Sega konechno kje
mi veruvash li?
Negovite zborovi me razoruzhaa. Kolku i da se protivev,
dlaboko vo sebe chuvstvuvav deka nikogash nema da mozham
da mu se predadam na drug mazh. Taa vecher ostanav kaj
nego. Vodevme ljubov opushteno i bavno, kako prvpat da se
otkrivavme. Se' beshe nekako poinaku, novo, a sepak
poznato. Dime beshe edinstveniot shto znaeshe kako da ja
razbudi strasta vo mene i ne mozhev povekje da go krijam
toa.
No, slednoto utro povtorno si gi prodolzhivme nashite
zhivoti po staro. Reshivme da pochneme od pochetok, da se
obideme da dojdeme do toa za shto shto se borevme chekor
po chekor. Poleka mi se vrakjashe stariot Dime, poln so
vnimanie, trpeliv i nezhen. Postepeno i jas se nauchiv da
ne izbuvnuvam na sekoj negov zbor ili poteg. Zaednichkiot
zhivot ili planiranjeto deca bea temi shto gi izbegnuvavme,
a sponatno se fakjavme kako pravime planovi za zhivot vo
koj se' pochnuvashe so "nie". Se razbira, site denovi od
poslednive dva meseca ne bea idealni, ama uspevavme da
najdeme nachin kako da gi tolerirame potrebite na drugiot,
povekje da se pochituvame i, shto e najvazhno, povekje da
si veruvame eden na drug.
Sepak, denot koga doznav deka sum bremena za mene beshe
shok, no i znak. Istata vecher, dodeka smisluvav kako kje
mu ja kazham vesta na Dime, toj me pobara za zhena. Kako
nikogash prethodno da ne sme zboruvale za toa, me prasha
dali konechno sum podgotvena da zhiveam so nego. Mu rekov
deka sum podgotvena da se obidam, ushte povekje zatoa shto
imam posebna prichina za toa.
* * *
I eve, eden mesec podocna konechno kje bideme oficijalni
soprug i sopruga, roditeli shto go ochekuvaat svoeto prvo
dete. I ponatamu nishto ne e sigurno - i na obajcata ni e
jasno toa - no ovoj pat barem sme podgotveni zaedno da se
soochime so predizvicite shto ni gi nosi zhivotot. Umno
ili ne, ne znam - samo vremeto kje go pokazhe toa.
|
| |
|
New Page 3
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Pisma do Urednikot
Letter to the Editor |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
