|
|
Cel zhivot sum
lepak za zheni od ist kov
 Mozhebi
mojava prikazna kke vi zvuchi neverojatno, ama e vistinita
do posleden zbor. Iako vo krugot na potesnata i
poshirokata familija otsekogash bev poznat kako Òcrna
ovcaÓ, jas sum sosema obichen mazh, so normalen,
sekojdneven zhivot shto ne bi go menuval za nishto, duri i
koga bi imal mozhnost site raboti da gi napravam poinaku.
Toa shto na site im bode ochi e toa shto sum samohran
tatko na dve prekrasni deca. Znam deka luggeto ljubat da
ozboruvaat i deka retko se sluchuva nekoj da ne si go
postavi prashanjeto, Òpa dobro, toj sigurno e nekoj
somnitelen tip na koj ne treba mnogu da mu se veruva shtom
go napushtile dve zheni i ostavajkki mu gi decataÓ. No na
krajot na kraishtata, treba da se sfati deka nekoi raboti
ne se nasleduvaat avtomatski so polovata predodredenost pa
zatoa ne se site podednakvo sposobni i skloni kon odredeni
raboti, kako na primer jas kon semejstvoto, decata i
domashnite obvrski, se raboti za stil na zhivot, a jas se
gordeam so svojot.
Togash, kke se prashate od kade site ovie predrasudi okolu
stilot na mojot zhivot shto im bode ochi na povekketo?
Dobro, priznavam deka vo odnos na nekoi raboti sum
prefekcionist od tipot televizorot mora da e malku svrten
nastrana, postelinata da bide namestena po boi-sino na
sino, zhoto so zholto, filmovite vo kolekcijata da bidat
uredno podredeni po zhanr, zemja na poteklo i kvalitet...
Toa i ushte stotina drugi sitnici. Svesen sum za svoite
mani i gi priznavam, iako ne bi moralo nuzhno da se sfatat
kako takvi. Drugarite postojano me zadevaa deka so svoite
postapki se odnesuvam kako peder, no ne obrnuvav mnogu
vnimanie na nivnite gluposti.
No da se razbreme, mene zhenite ne me ostavija poradi
mojata hronichna opsednatost so chistotijata i urednosta,
tuku svesni za sopstvenite nedostatoci i nerealiziranost
zaminaa da pobaraat nekoj pomalku sovrshen od mene, a
sovrshen za niv. Popusto beshe shto koga se rodi moeto
prvo dete, kkerkichkata Jana, jas bev toj shto stanuvashe
nokke i % menuvashe peleni, ja drzheshe duri ne podrigne
po cicanje, ja lulashe i zaspivashe... Ednostavno uzhivav
vo sekoj nov mig od zhivotot i rastenjeto na moeto dete.
So tek na vreme pochnav da gi zabelezhuvam istite svoi
osobini i kaj nea.
- Lele, crno snao, Jana gi podreduva kuklite. Sie po
visina, boja na kosa i obleka! Drzhi me da ne se
onesvestam. Pluknata na tatko i - reche ednash majka mi.
- Ushte utre ja nosam na psiholog - se obide da se
posheguva zhena mi.
- Shto e toa psiholog?, me prasha Jana koja vo toj period
umeeshe da postavuva trista prashanja i podprashanja
dnevno.
Begav od nea od soba vo soba, od kupatilo na terasa, ne
mozhejkki da postignam da go zadovolam nejzinoto detsko
ljubopitstvo. Mojata sopruga Milka sekogash beshe premnogu
zafatena i umorna, nemashe trpenie za ljubopitnosta na
Jana pa chesto i butkashe neshto vo usta da xvaka zatoa
shto ja ucheshe deka ne e pristojno da se zboruva so polna
usta.
Takva beshe mojata zhena. Ne mozhejkki da ne oblikuva po
svoja volja, Milka odluchi da ne napushti, velejkki deka
taa taka krevka i nezashtitena ne mozhe da zhivee so nas
zatoa shto postojano sme ja navreduvale taa nejzina
nezhnost.
- Dragane, dosta beshe vekke, ne mozham da se spravam
povekke so ovoj zhivot. Ne mozham vekke da go izdrzham
ova, odam kaj moite.
- Dobro Milke, pa koj te zadrzhuva? Samo nemoj da
pomisluvash deka kke ti go dadam deteto.
- Pa, i ne planirav da ja zemam Jana so mene. Imam vekke
svoi planovi, a taa zasega ne se vklopuva vo niv.
I tolku. Nikakvo dopolnitelno objasnuvanje, premisluvanje..
Ne se ni pozdravi so malata kako shto e redot za edna
majka. Na pochetokot bev malku zatechen, ne poradi sebe,
bidejkki jas i Milka vo poslednata godina bevme i onaka
mnogu otuggeni otkako taa si najde nova rabota i pochna
celosno da i se posvetuva na smetka na semejstvoto, no
malku bev zagrizhen za Jana.
No, taa ushte od prviot den se odnesuvashe mnogu pribrano.
Se plashev da ne gi potisnuva chuvstvata, deka po nekoja
godina kke ja pogodi Ózadocnet strsÓ, pa odluchiv seriozno
da i gi objasnam rabotite za da i olesnam.
- Dusho, bez ogled na se mama te saka iako povekke ne
zhivee so nas.
- Aha, reche taa nezainteresirano.
- Znaesh, dvajca lugge se zapoznavaat pa kke se zasakaat i
na svet doagga bebeto, a potoa ...
- Problemite?
- Ne e taka.
- Shtom kke dojde na svet bebeto, vednash nastanuvaat
problemite, taka?
- Ma ne, dusho, vsushnost ako nema ljubov, togash
nastanuvaat problemite.
- A vie dvajca se sakavte?
- Se razbira deka se sakavme.
- Koj kogo go sakashe povekke?
- Ne znam, no znam deka se natprevaruvame koj kke te saka
tebe povekke.
- I, znam, tatichko, ti pobedi, neli?
Tato, a mozhe li nie ova leto sami da odime vo Kvinslend?
- Se razbira, dusho.
Od ovoj razgovor natamu, vo princip, nie dvajca sovrsheno
gi minuvavme denovite: obajcata bevme razgovorlivi i
fantazeri, ubavo si go osmislivme zaednichkiot zhivot. Ne
i beshe potrebna bebisiterka zatoa shto ushte na shest
godini taa beshe vekke ÒgolemaÓ devojka koja samash se
grizheshe za sebe.
Koga ja zapoznav Vesna, a koja vo sporedba so Milka beshe
pomalo zlo vo pogolemo pakuvanje, se zanesov kako
ucheniche. Ubavata polnichka Vesna me smota za pola godina
i me odvede na venchavka vo Sv. Petka.
Ushte nemav vreme da se svestam shto mi se sluchuva, a taa
vekke go noseshe moeto prezime. Na pochetokot ni odeshe
sovrsheno, Vesna se obiduvashe na sekakov nachin da se
navikne na noviot zhivot, da i izigruva majka na Jana,
iako taa vo sekoj pogled beshe nezavisna, i duri da mi
udovoluva so najrazlichni iznenaduvanja.
Koga mi soopshti deka e bremena, ja prifativ vesta
spontano bez iznenaduvanje. Za mene decata znachea samo
ushte edna kocka vo sovrsheniot red na neshtata. Koga
dojde na svet nashiot mal Marko bev najsrekkniot chovek na
svetot. Nishto ne mi beshe teshko, ili pak nejasno, zatoa
shto vekke imav izgledano edno dete. No, se pokazha deka
na Vesna majchinstvoto i obvrskite okolku deteto i padnaa
poteshko. Nabrzo po poragganjeto, taa pochna da negoduva
kako ne izleguva so prijatelkite, kako samo i se trupaat
obvrski shto ne mozhe da stasa da gi ispolni, kako
izbrzala shto odluchila da se omazhi za mene... Povtorno
istoto scenario.
Dodeka da trepnesh, taa se pretvori vo sosema poinakva
lichnost. Ne beshe povekke onaa ista Vesna shto ja
zapoznav, polnichka i sekogash raspolozhena za desert i
dobra hrana. Go slizna vishokot kilogrami od sebe
posetuvajkki najrazlichni vezhbi za fitnes, joga ... so
svoite nemazheni prijatelki zhelni za provod. So
silikonski usni gi bakna Jana i Marko i otide vo
pregratkite na drug. Aj da beshe barem nekoj tip nemashe
da mi bide krivo, no ovoj beshe dvesetina godini postar od
nea, beshe Òpred kolichkaÓ ...
Jas ostanav zateknat. Rabotata vekke stana alarmantna.
Shto mi preostanuvashe mene so dve deca? Kako kke uspeam
da se organiziram? Jana treba da se odnese vo uchilishte,
Marko vo gradinka, da se stigne na rabota...
Ne bev ni svesen vo shto uspeav da se vovlecham. Togash
prvpat se pochuvstvuvav bespomosho.
- Shto ti se chineshe koga gi praveshe, mi veleshe tatko
mi.
- Sigurno ne mislev deka kke mi gi ostavat decata mene, se
branev jas.
Prvite tri meseci se ÒraskinavÓ stanuvajkki sekoe utro vo
5:30 da gi spremam decata, da se sredam i samiot, da se
izbricham, da pivnam dve-tri goltki kafe ... Za srekka,
kako shef na personal vo eliten hotel nemav obvrski shto
baraa fizichka sila, vo sprotivno vekke kke me nemashe. Vo
nekolku navrati majka mi doaggashe na pomosh vo krizni
situacii, no obiduvajkki se podobro da mi go organizira
zhivotot kke mi napraveshe ushte pogolem haos doma.
- Ama umeesh da mi go razubavish zhivotot mamo, ushte
pogolem haos mi napravi.
- So tebe,sine, navistina teshko se izleguva na kraj. Koga
ne uspeaja tvoite bivshi, kako kke uspeam jas? Ti si
navistina tezhok chovek i se povekke mislam deka sigurno
te zamenile vo bolnica na poragganje zatoa shto ne lichish
na nikogo od nashata familija.
- Mamo, nema da mi pomognesh ako postojano me kritikuvash.
Taa zamina luto i nezavrtuvajkki se. Za beljata da bide
pogolema, tokmu toj den, koga vo stanot vladeeshe opsht
haos, namina Milka da ne vidi.
Ja ispita temelno Jana, proveri dali i se ubavo isprani i
chisti alishtata, i gledashe vo ustata, nosot, ushite, i
ja pregleda glavata ... Ista procedura sledeshe i za
Marko.
- Pa, Dragane, ne e losho, dobro se grizhish za niv.
- Spolaj ti.
- Doagga li Vesna?
- Ah, da, doagga, isto kako i ti, na vizita.
- Ne me sporeduvaj so nea. Ne ti ja izbrav jas. Tuku, bi
mozhele site zaedno ovoj vikend da odime kaj moite vo
njukasl. Pokani gi i Vesna i nejziniot ÒdedoÓ.
- Ah, dusho, nemame nie vreme za takvi izleti.
- Kako sakash, i onaka se brzam.
Gi bakna decata, a mene mi mafna od vrata.
Nejzinata poseta me rastrevozhi. Si dozvoli da mi popuva
za mojot zhivot, ne beshe dosta shto samiot se grizhev za
dve deca. Kade beshe taa koga mi beshe potrebna pomosh. No
ni ovojpat, kako i sekogash prethodno, ne i se
sprotivstaviv. Nikogash ne se raspravav so nea, od strav
da ne se zainati pa da mi ja zeme Jana, no i od
kukavichluk koj otsekogash go chuvstvuvav vo prisustvo na
zheni.
Otsekogash mi bilo teshko da im kazham ne. Koga Milka
milno mi reche: ÓOzheni me, Dragi!Ó, odgovoriv: ÒDobro
dushoÓ Koga Vesna pe prasha: ÓSakash bebe?Ó, kako od
pushka rekov: ÓDa.Ó Ednostavno cel zhivot bev ÒslabÓ na
pogreshni zheni.
No realnosta e deka morav da ostanam vo dobri odnosi so
bivshite zheni iako najmnogu bi sakal da go prekinam sekoj
kontakt so niv. Vo najteshkite migovi duri mi doagga da se
prasham kako li im e na zhenite, koi moraat da minuvaat
niz seto toa shto go prezhivuvam sekojdnevno jas so dvete
deca ostaveni samo na moj grb, kako ponezhen pol.
Milka i Vesna se nekoi chudni iskluchoci, i tokmu jas
naletav na niv. Da ti .... srekkata. No se chini deka cel
zhivot naletuvam samo na takvi. Otkako se razdeliv so
Vesna, a toa beshe rechisi pred tri godini, mojot
seksualen zhivot beshe zhiva smea se dodeka ne ja zapoznav
Slavica od Melburn.
Povremeno razmenuvavme nezhnosti i Òse drugoÓ. No vo
najubavite migovi, se ushte ne mozham, a da ne se secnam i
pomislam dali Jana vecherala, dali gi pruzhiv alishtata od
mashinata, dali Marko spie, ednostavno ne uspevam da se
opushtam. A odnosot shto go imam so Caci ednostavno mi
godi. Taa ne mi dodeva so gluposti, ne me prashuva dali
kke ja ozhenam, koga kke se vidime povtorno ili dali ja
sakam. Taa mi dozvoluva da bidam toa shto sum.
- Tato mozhe da gi izedam site kolachi shto ti gi
ispratila tetka Caci?
- Mozhe dusho.
- Dusho, shto mislish, dobro bi bilo da ja pokanime i nie
Caci na domashna pica?
- Pokani ja tato, ama pod uslov ti da ne go mesish testoto.
Kako kke te ozhenime ako ti zagori testoto?
- So kogo da me ozhenish, dete?
- Pa so Caci, bash e super.
- No nie ne sme ...
- Tato, pa i Marko znae deka vie dvajca ...
Edvaj chekav da vidam shto kke izleze od taa sredba. I
Caci e nekako zhelna da gi vidi moite deca. Koj znae
mozhebi neshto kke izleze od toa ovojpat. No, ne se
nadevam na nishto, dosega se pokazha deka ne mi e potrebna
zhena za po doma, osven ako samata ne go saka toa. Zatoa
nema da se zaletuvam kako prethodno. Iako koga bi mozhel
da go vratam zhivotot na pochetok, bi go prozhiveal isto
vaka. Ne bi se odrekol od nitu edna svoja greshka, zabluda
... Decata i soznanieto deka na Caci ochite i se
zasjajuvaat sekogash koga kke me vidi, kako shto mi velat
site, navistina vredi da se zhivee.
Koj znae, mozhebi sepak kke popushtam, i nema da chekam
mnogu da se ozhenam so nea. Koj znae, mozhebi ovojpat kke
mi uspee da imam i zhena i semejstvo istrovremeno i toa po
moja merka.
|
| |
|
New Page 3
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Pisma do Urednikot
Letter to the Editor |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
