|
|
Nishto ne trae
dolgo bez ljubov
Koj bi rekol deka eden den kke sfatam deka ne e se vo
karierata i sonot za uspeshen deloven zhivot. Ni samata
nikogash nemashe da pretpostavam deka ljubovta kke mi bide
vodilka niz zhivotot oblagoroduvajkki mi go sekoj mig.
Nitu pak deka mojata srekka nikogash ne bila podaleku od
mojot roden dom. Imav samo 16 godini koga go napushtiv
SHeparton. Moite roditeli, koi bea obichni lugge i se
zanimavaa so ovoshtarstvo, mnogu veruvaa vo mene i pravea
s# shto beshe vo nivna mokk da uspeam. Me shkoluvaa, a jas
se obiduvav da ja iskoristam pruzhenata mozhnost. I samata
bev reshena da stanam nekoj i neshto, a rezultatite dojdoa
sami po sebe. Se vrabotiv vednash po zavrshuvanjeto na
studiite, prodolzhiv da ucham i magistrirav. Dobiv ponuda
za novo rabotno mesto so pogolema plata, i voopshto ne se
dvoumev dali da prifatam. Doma se vrakkav mnogu retko.
Celosno se posvetiv na karierata, a rabotata mi beshe
edinstveniot zhivot.
So novoto rabotno mesto dojde i nov shef. Dobrodrzhechki
mazh na svoi pedeset godini, doteran i fin, sposoben,
struchen, otmen i sekogash raspolozhen.
- Ah, znachi dobivme nova krv.
- Lena, drago mi e.
- Vasheto doagganje vo nashiot tim kke znachi rano
stanuvanje i docno legnuvanje. Site nie sme podednakvo
posveteni na rabotata. Ne pochituvame privatni problemi,
flegmatici, ili kakvi i da e izgovori. Za nas denot
pochnuva i zavrshuva so rabotata. Ako ne se prepoznavash
vo ova, podobro bi bilo vednash da se otkazhesh.
- Vo red e, podgotvena sum za rabota.
Vednash mi predade kup dokumenti. SHtom gi razgledav,
vednash mi stana jasno za kakva rabota stanuva zbor.
Nabrzo bev gotova, i se pojaviv pred vratata na negovata
kancelarija.
- Koleshke, ima nekakov problem?
- Ne, samo dojdov da vi gi predadam materijalite,
zavrsheni se.
- Aha. Znachi, znaete shto rabotite. Odlichno, go
polozhivte testot.
Od toj den stanav negova desna raka. Osven za rabotata,
nemav vreme za nishto. Rabotata celosno dominirashe vo
mojot zhivot. Za ljubov, osnovanje semejstvo, ili kakvi i
da e slobodni aktivnosti ne mozhev ni da pomislam. Rabotev
po dvanaeset chasa dnevno i na krajot od denot bev
iscrpena za se drugo. Go sledev na sostanoci, seminari,
sluzhbeni patuvanja ...
Edna vecher, otkako uspeshno zavrshivme eden deloven
sostanok vo Adelejd, Milan me povika vo svojata hotelska
soba. Imavme obichaj da gi privrshuvame rabotite okolu
dokumentacijata kaj nekogo, ili kaj mene ili kaj nego vo
soba, koga bevme na pat.
- Sakash neshto zhestoko?
- Milane, znaesh deka ne pijam.
- Mozhebi nema da ti dojde losho da pivnesh malku.
- SHto sakash da kazhesh?
- Dobro kke ti dojde malku da se opushtish. Premnogu
rabotish, a zhivotot minuva kraj tebe.
- Ah, Milane, mozhebi zaboravash, ama jas imam trieset
godini. Ti ja pomina i pedesetata, a se ushte nemash
osnovano semejstvo, i mene mi zboruvash deka treba da se
opushtam?
- Tokmu zatoa i ti zboruvam, od iskustvo. Ne e s# vo
rabotata.
- Pa zarem ne mi go kazha tokmu toa prviot den koga se
vrabotiv?
- Toa beshe sosema poinakva prikazna.
- Zoshto?
- Zatoa shto togash ne bev vljuben vo tebe Lena. Togash
beshe samo edna od mnogute vraboteni. No postepeno se
vljubiv vo tebe. I...
Bi sakala li da zhiveesh so mene?
Kako mozhev da odgovoram na toa. Ni na kraj pamet ne mi
beshe deka od mojot shef kke dobijam takov predlog. So
svoite trieset godini i nemav nekoe iskustvo so mazhite,
se se sveduvashe na srednoshkolski simpatii, studentski
flertovi, no nikogash nemav nekoja seriozna vrska.
Premnogu bev zafatena so uchenjeto, a potoa so rabotata.
- Me dovede vo nezgodna situacija, Milane. Ne bi mozhela
da ti odgovoram. Ne ni pomislivash deka meggu nas ...
- Zarem godinite se prechka, Lena?
- Nema toa vrska so godinite.
- Imash nekogo?
- Ne. No ne mozham vednash da odgovoram.
Mozhebi rabotev kaj nego i se izdrzhuvav od platata shto
mi ja davashe, no toa ne znacheshe deka me poseduva. Barem
mozheshe da smisli neshto poromantichno, pooriginalno pa
mozhebi poinaku kke reagirav. Koga sakav da izlezam od
negovata soba me zapre.
- Milane, ti ne me poseduvash. Pushti me.
- Te molam odgovori mi, tolku zasluzhiv.
- Milane, mnogu nauchiv od zaednichkata rabota so tebe. No
jas ne ti dolzham nishto. Celata se vlozhuvav vo sekoja
rabota i profesionalno si go odrabotiv sekoj dolar.
Odgovorot shto go barash ne mozham vednash da ti go dadam.
KKe zemam odmor. Moram da razmislam malku za s#.
Konechno se oslobodiv od nego. Si zemam edna nedela odmor
i reshiv da gi posetam moite roditeli. Majka mi beshe
iznenadena koga se pojaviv doma nenajavena.
- Fala mu na Boga shto dojde. Tatko ti e vo teshka
sostojba.
- Mamo, zoshto ne mi javivte?
- Pa ti kkerko si postojano zafatena. Mi kazhaa deka si na
pat i ne mi dadoa telefon na koj kke mozham da te dobijam.
Rabotata ti stana povazhna od nas. Sosema ne zaboravi. Ne
mozhesh da ni se javuvash barem na desetina dena?
Vistina beshe deka poradi prezafatenosta i trkata po
kariera bev zaboravila na vistinskite zhivotni vrednosti i
na luggeto koi mi ovozmozhija da stanam toa shto sum.
- Poslednive meseci nikako ne mozhev da dojdam do tebe.
Tatko ti imashe tri srcevi udari.
- Pa ne e vistina deka ne sme se chule so meseci. Zoshto
ne si mi kazhala?
- Tatko ti ne sakashe da te zagrizhuva, ne sakashe da
izleguvash od rabota. Zoshto dojde bash sega? Ne sme te
videle dve godini.
Bev uzhasnata od toa shto go slushnav. Se obidov tie
nekolku dena da nadomestam za toa shto zasekogash beshe
izgubeno. Tatko mi pochina pettiot den od mojot prestoj
doma. Majka mi beshe zagrizhena shto kke pravi bez nego.
Ne znaeshe nishto za ovoshjeto i zemjata. Po smrtta na
tatko mi, sosedot Ivan ni izleze vo presret. Majka mi
razmisluvashe nemu da mu go ponudi toa shto go imavme.
- Pa ne morate da go prodavate ovoshtarnikot, kkerka vi
kke se grizhi za nego.
- Ah, kkerka mi?! Taa e uchena, ne e zainteresirana za
takva rabota.
So svoite zborovi majka mi ne propushtashe da me povredi.
Ivan se ponudi da me prosheta okolu kajsiite, praskite ...
Toa go nemav napraveno od dete. Vistina e deka nikogash
mnogu ne sum se interesirala za toa, a i bev mlada koga go
napushtiv domot i nemav vreme da razvijam strast za
ovoshtarstvo.
Se vozevme so motor niz nasadite. Ivan beshe visok i
privlechen mladich i na nekoj neobichen nachin mi vlevashe
doverba. Toj e postar dve godini od mene, kako deca
rastevme zaedno. Meggutoa, sega negovoto prisustvo mi
vlevashe poinakvo chuvstvo. Me prosheta nasekade, mi gi
objasnuvashe sortite shto gi imashe tatko mi, me
sovetuvashe shto se pravi so niv, kako se odgleduvaat ...
- Vidi Ivane, slednata nedela jas moram da se vratam na
rabota, bi mozhel li ti da se grizhish za ovoshkite? KKe
me izvestuvash za s#, a jas kke ti platam za angazhmnot,
se razbira. Go molev da ja prifati mojata ponuda,
plashejkki se deka majka mi se kke prodade. Znaev deka na
tatko mi ovoshkite mu znachea s#. Tie denovi ne se
odvojuvav od Ivan. Samata prva mu prijdov, prvpat
vistinski posakav da baknam mazh. Sekoj mig go minuvavme
zaedno.
- Znaesh li deka ushte kako mal neizmerno te sakav. Za ova
sonuvav cel zhivot. Ti otsekogash beshe mojata muza. So
godini te nemav videno, a potajno se nadevav deka eden den
kke se vratish.
- I eve me, dojdov.
Ivan beshe nezhen, ama strastven ljubovnik. Me vovede vo
nov svet, mi pokazha novi, prekrasni iskustva. Krishum se
naoggavme vo ovoshtarnikot kako mladi ljubovnici. Tamu gi
ostavivme site nashi tajni. Meggutoa, morav da se vratam
nazad. So teshko srce se razdeliv od Ivan vetuvajkki mu
deka nabrzo pak kke se vidime. So nego za prvpat
pochuvstvuvav shto e ljubov.
Duri poslednata vecher majka mi sfati kade se izmolknuvav
sekoja vecher.
- Se spletka so Ivan, sosedot? Zarem zatoa te shkoluvavme,
vlozhuvavme vo tebe? SHto mozhe toj da ti ponudi, shto
mozhe da mi ponudi mene?
- Tebe? Mamo jas go sakam. Zoshto ti bi trebalo da imashe
nekakva korist od nego?
- Zatoa shto i jas sum mnogu bolna. Imam rak. Ako ne se
operiram i jas nabrzo kke umram, taka me sovetuvaa
lekarite.
- Ne grizhi se mamo, imam nekoi zashtedeni pari. Jas kke
ti pomognam. Zoshto se morashe da bide vaka?
Slednoto utro se vrativ na rabota. Nemav koga da razmislam
za predlogot na Milan. Toj me docheka so nasmevka.
- @alam za tatko ti. Trebashe da mi se javish. Se nadevam
deka dobro razmisli za mojot predlog i deka mi nosish
pozitiven odgovor.
- Majka mi e bolna od rak. KKe moram da zemam ushte
nekolku slobodni dena.
- Si gi iskoristi denovite od godishniot odmor.
- Znam, Milane. Majka mi mora da odi vo bolnica, inaku
brzo kke ostanam i bez nea.
- Vo red e. Pogrizhi se za majka ti i javi mi ako ti e
potrebna pomosh.
So majka mi rabotite se iskompliciraa i lekarite sovetuvaa
deka bi bilo najdobro itno da se operira.
Se znaeshe koj bi mozhel da mi pomogne. Milan sredi s#. Se
pokazha deka istiot hirurg ja operiral i negovata majka, i
toj lesno mozheshe da mi pomogne. Negovite preporaki
sekade ni otvoraa vrati i sfativ deka i pokraj svoite
delovni sposobnosti vo ovaa situacija vsushnost bev
bespomoshna.
Deset dena po operacijata, majka mi ushte izgledashe losho,
a jas postojano bev kraj nejzinata postela. Koga Milan
dodje vo poseta, mu se frliv vo pregratka, blagodarna za
s# shto stori. Neviniot baknezh toj go pretvori vo strasen
i ne mozhev da se izmolknam od negovata pregratka. ^uvstvuvav
dolzhnost da mu vozvratam za s# shto stori za majka mi.
Istiot den me pokani na vechera, a potoa me odvede vo
hotelska soba. Kolku i da se protivev odnatre, mu se
predadov. Toa iskustvo beshe povekke od losho za mene, ama
Milan uzhivashe. Od edna strana se mrazev sebesi shto ja
izdadov svojata ljubov, svoeto srce, a od druga strana
smetav deka toa mi e dolzhnost, deka vrakkam usluga za
usluga. Fizichkite dopiri so teloto na Milan ne me
vozbuduvaa, no celosno i se predadov na negovata strast.
Slednoto utro toj me pobara za zhena pred majka mi. Duri
klekna na kolena i izvadi prsten. Srceto mi se zgrchi. Mu
se predadov, go pregaziv najsvetoto chuvstvo shto go imav,
i toj barashe ushte. Ne se osmeliv ni da pomislam shto bi
rekol Ivan da doznae za seto ova. Milan si beshe dosleden
na sebesi i znaeshe kako da go postigne toa shto go saka.
- KKerko, ovaa blazhena vest kke mi pomogne da ozdravam.
Tolku sum srekkna za vas.
Popusto go razubeduvav Milan deka ne beshe vistinski mig
za svadba. Za tri nedeli majka mi izleze od bolnica, i jas
zastanav pred oltar. Milan se pogrizhi za site troshoci.
Organizirashe raskoshna svadba i se pomina besprekorno
spored negovite merila. Seto toa nalikuvashe na glupav i
veshtachki film. Tie nekolku nedeli retko se slushav so
Ivan, postojano iznaoggajkki izgovori, i opravduvajkki se
so bolesta na majka mi shto ne doaggam kaj nego. Na denot
na svadbata ne mozhev da izdrzham so farsata, uspeav da mu
se javam i samo mu rekov:
- Ivane, se omazhiv.
- Lena, shto zboruvash, ne te slushnav dobro ...
- Se omazhiv denes. Izvini.
- Molam? Toa e s# shto kke kazhesh? Toa beshe s#.
Majka mi se chuvstvuvashe podobro od den na den. Jas po
potreba odev na rabota ili ostanuvav doma, glumejkki dobra
sopruga i kkerka. Milan se trudeshe da mi dade se shto kke
posakav, ama nabrzo sfati deka toa ne e dovolno. Jasno mu
beshe deka ne mozham da go sakam. Brzo mu zdodeaja moite
studeni dopiri od dolzhnost i barashe povekke, no jas ne
mozhev da mu go dadam toa.
- Zoshto si takva? SHto ti nedostiga? Pogledni kakov
zhivot ni obezbedi?, mi zboruvashe majka mi.
- Kakov? So uzhas da legnuvam do nego sekoja vecher? Neka
si najde druga, podobro za nego. Jas ne mozham povekke,
mamo.
- KKe patish ako te ostavi.
- Razbirash li ti? Poradi tebe se omazhiv so nego. Dosta
mi e vekke. Poradi tebe i tvoeto zdravje chuvstvuvav
dolzhnost kon nego. Jas imam samo edna ljubov.
Majka mi placheshe neuteshno. Mnogu se vozbudi, sostojbata
iznenadno i se vloshi i po pet dena vekke ne beshe meggu
zhivite.
Po pogrebot si gi spakuvav kuferite.
- SHto pravish Lena?
- Zaminuvam Milane. Ovoj brak od pochetokot beshe greshka.
Dosta mi e od celata farsa.
- Koga se vrakkash da gi sredime formalnostite?
- KKe ostanam dodeka ne se zavrshi s#, a potoa zaminuvam.
Se pomina premolcheno. So razvodot ne dobiv nikavi
materijalni sredstva, tuku otkaz bez mozhnost za vrakkanje.
No nishto ne mi beshe vazhno. Sakav shto poskoro da se
vratam vo roditelskata kukka i da se oslobodam od s# shto
kke me potsetuva na Milan.
Prvo shto mi padna vo ochi beshe deka vo kukkata na Ivan
nema zhiva dusha. Ne znav shto da smislam i kako bi
mozhela da se iskupam za toa shto mu go napraviv.
Ochekuvav da ne mi prosti. Vekke beshe docna koga nekoj
zatropa na mojata vrata. Beshe toa Ivan.
- @alam za majka ti. Bev vo Japonija, pa ne mozhev da
dojdam na pogrebot.
- Jas zhalam shto te povrediv. Kartite na zhivotot se
naredija na sosema nepredvidliv nachin. Milan mi pomogna
okolku operacijata na majka mi, inaku trebashe da chekame
dva meseci. Toj vekke dolgo sakashe da se venchame, a jas
samo se chuvstvuvav dolzhna kon nego i na krajot go storiv
toa. Ti beshe prviot mazh vo mojot zhivot i zasekogash kke
bidesh moja edinstvena ljubov. Prosti mi ako mozhesh. Da
ne beshe ti nikogash nemashe da ja soznaam ljubovta.
- Kade ti e soprugot?
- Nemam soprug povekke.
- Zoshto mi go raskazha seto ova?
- Zatoa shto sakav da ja znaesh mojata vistina, Ivane.
- Te molam ne odi. S# shto sakam od zhivotot e da ostanesh
kraj mene.
Iako na pochetokot beshe vozdrzhan, ne mu trebashe mnogu
da mi se predade. I dvajcata odnovo se uverivme deka si
pripaggame eden na drug.
- Bi sakal li nekogash da se ozhenish so mene?
- Lena, ti da ne si poludela?
- Da, luda sum od ljubov po tebe.
- Togash i jas bi bil podednakvo lud ako ne ja prifatam
tvojata ponuda. Ama, ako povtorno me izmamish, kke ti go
zapalam ovoshtarnikot kako shto nekoi gi palat shumite vo
Viktorija.
- Prifakkam.
Pomina nekoe vreme i nie vekke javno ja pokazhuvavme
nashata ljubov, ne ni beshe gajle za ozboruvanjata. Za
svadba moravme da pochekame poradi skoreshnata smrtta na
moite roditeli. Imavme malku zashteda i odluchivme da gi
srushime roditelskite kukki i si izgradivme edna nova za
nas. Pochnavme da se zanimavame profesionalno so
ovoshtarstvo, Ivan se grizheshe za rodot, a jas za
marketingot i prodazhbata.
Rabotata odlichno ni trgna, prodazhbata rasteshe, profitot
se zgolemuvashe, a nashata ljubov sekojdnevno zajaknuvashe.
Koj bi rekol deka vaka kke se zavrshi s#. I deka
vrakkanjeto kon korenite za mene kke znachi i pochetok na
zhivotot kon koj otsekogash trebalo da tezhneam. Sekoe
utro se budam zadovolna, srekkna i sakana. Sega duri
sfakkam koi se vistinskite vrednosti vo zhivotot. Ivan
uspea da mi prosti za site greshki i seto zlo shto mu go
nanesov, toj mi e s# vo zhivotot.
Sekojdnevno se trudam da mu pokazham kolku go cenam sekoj
mig shto go minuvame zaedno.
|
| |
|
New Page 3
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Pisma do Urednikot
Letter to the Editor |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
