|
|
Najloshiot zhivoten
poteg mi donese najgolema srekka
Toa utro izlegov od kaj ginekologot sosema zbuneta. Se
ushte ne mozhev da im veruvam na zbrovite koi shtotuku gi
chuv. Imeno, toj samo shto mi potvrdi deka sum bremena i
toa vekke osum nedeli. Da mi se slucheshe ova pred
polovina godina, kke bev najsrekknata zhena na svetot, no
vekke ne beshe bash najsrekken mig. Bev ochajna.
- Gospoggo Zorica, ima nekakov problem? Zarem ne ja
ochekuvavte bremenosta?
- Ne doktore, se e vo red, malku sum zbuneta. Momentov
bash i ne e najpogoden.
- SHto i da odluchite, kke imate celosna poddrshka od mene.
Izletav od ordinacijata i nesvesno pochnav da go vrtam
brojot na Meto. No, toj vekke nemashe nikakva vrska i
obvrska kon mene, nitu pak beshe del od celava prikazna.
Se obidov nekoe vreme da ne mislam na nishto i na nikogo,
duri ni na sushtestvoto shto go nosev vo utrobata.
Kako li se sluchi toa? Pochnav da kopam po svojata
memorija, i sekkavanjata poleka, ama nejasno pochnaa da
nadoaggaat. Kako mozhev da otidam predaleku? Kako li
mozhev za nekolku sekundi taka da se izneveram sebesi? Bev
razumna zhena i imav dolga ljubovna vrska so Meto, mazhot
kogo neizmerno go sakav. Go sakav iako pred tri meseci
odluchiv da se razdelime.
Jas i Meto se zapoznavme vo domot na edni zaednichki
prijateli. Iako beshe iskusen pedesetgodishnik, a jas
triesetgodishna zhena se ushte vo potraga po sovrshenata
ljubov, meggu nas vednash se sozdade hemija.
Za vreme na vecherata Meto ne gi odvojuvashe ochite od
mene. Na krajot mi predlozhi da me isprati do doma. Iako
ochekuvav negoviot avtomobil da bide parkiran vo blizina,
toj me kachi na golem motocikl. Se chuvstvuvav bezbedno, a
vo isto vreme i beskrajno slobodna. Zatoa, shtom dojdovme
pred mojata kukka, ne se dvoumev dali kke zavrsham vo
negovata pregratka. Mu se predadov kako toa da beshe
najprirodnoto neshto na svetot, pa i onaka, ne bevme deca.
Nabrzo stanavme dvojka so seriozni nameri, a po shest
meseci jas vekke bev preselena kaj nego. No nashata
ljubovna vrska ne beshe kako od bajka. Razlikata vo
godinite ne mozheshe ednostavno da se premolchi. Dvaeset
godini si bea dvaeset godini, osobeno ako se zeme predvid
deka vo negoviot zhivot postoeshe vekke eden brak, a sin
mu beshe samo nekolku godini pomlad od mene. Negoviot
razvod beshe zavrshen samo tri godini pred da se
zapoznaeme.
Vednash po brachniot brodolom Meto odluchil da go
nadoknadi izgubenoto vreme i slobodata, sklopuval novi
prijatelstva, iznaoggal novi hobija i interesi, go kupil
motociklot ...
I pokraj svojata mladolikost i vitalnost, toj sepak beshe
seriozen deloven chovek so malku iluzii, totalna
sprotivnost na toa shto bev jas. Se ushte bev naivna, i
ochekuvav chuda od zhivotot. Ne se plashev od rizici, ama
i dobro se chuvav. Moite roditeli, se razbira, ne ja
odobruvaa nashata vrska.
- Ne mozham da razberam kako mozhesh da se vljubish vo moj
vrsnik. Cel Rokdejl mi se smee vo lice. Ushte malku kke
treba site da ne vlechkash po penzionerski drushtva ...,
ne zastanuvashe tatko mi.
Koga konechno sfatija deka toj e izbranikot na moeto srce,
pochnaa da me rasprashuvaat za mojata idina, za planovite
povrzani so brak i semejstvo. Da bidam iskrena, po
petgodishen zaednichki zhivot so Meto, i samata pochnav da
se prashuvam okolu istite raboti, mojot biloloshki
chasovnik techeshe, i vekke nemav vreme, a i zhelba da
izigruvam dama bez obvrski. Meggutoa, sekogash koga kke
zapochnev razgovor vo vrska so toa, Meto mi davashe samo
nejasni odgovori. Posledniot pat, koga vekke nemashe kade
da bega, mi reche:
- Zorice, znaesh deka si mi mnogu draga, ama jas ne sakam
da pochnuvam se od pochetok. Imam vekke pedeset i pet
godini i priznavam deka bash i ne mozham povekke da se
zamislam kako lulam krevetche. Osven toa, zarem ne ni e
ubavo vaka? Zarem ne si srekkna so zhivotot shto go imame?
SHto ti nedostiga?
Se razbira deka bev srekkna - uspeshna vo svojata rabota,
imav ubava kukka, se druzhev so prekrasni lugge. Mozhev da
pravam shto sakam, da posakam shto sakam ... No, vo mojot
zhivot sepak neshto nedostigashe, a toa beshe dete.
Ne sakam da se otkazham od svojata majchinska priroda i
povlastenost, nitu pak da go pominam ostatokot od zhivotot
sozhaluvajkki se shto ne stanav majka. Odluchiv da ne se
otkazham od taa ideja so nadezh deka Meto so tek na vreme
kke omekne, ili konechno kke se premisli, ama godinite
minuvaa, a mozhnosta za toa stanuvashe se pomala. Vekke ne
mozhav da najdam srekka vo nishto.
So tek na vreme pochnav da go osuduvam Meto za svoeto
nezadovolstvo i frustraciite. Po rechisi deset godini
ljubov i zaednichki zhivot vekke ne znaev shto da
ochekuvam, no bev sigurna deka moram da go napushtam pred
da pochnam da go mrazam. Mozhebi potajno se nadevav deka
Meto vo posleden mig kke se premisli vo strav da ne me
zagubi, meggutoa toj me pushti da odam.
SHtom se razdelivme, pochnav da se nadevam deka mozhebi
kke naletam na nekoj shto kke mi go ispolni sonot.
Meggutoa, kolku i da se obiduvav da go zaboravam Meto, toj
sekogash beshe prisuten vo mojata svest, vo moite
sekkavanja, kako nekoja bolest ili opsesija. Se do taa
nokk.
Edna moja koleshka me ubedi da izlezeme malku da se
zabavuvame. Zavrshivme vo eden nokken lokal na Darling
Harbour. Beshe pominala polnokk i se upativ kon shankot da
se opshtam so chashka zhestoko. Tamu mi prijde eden visok,
privlechen mladich, koj mi se pretstavi kako Nikola. Beshe
iznenaden koga vide deka i jas sum Makedonka.
Pochnavme da razgovarame, a toj ne se ni obide da skrie
deka go privlekuvam. Vo eden mig, iznenadno me privi kon
sebe i me bakna. Ne znam zoshto, dali od alkoholot, ili od
zhelbata da zaboravam na Meto, celosno mu se predadov na
tugginecot. Potoa, toj mi shepna na uvo:
- Mache, kaj tebe ili kaj mene?
- Vekke vo sledniot mig se najdovme na parkingot. So mojot
avtomobil vozevme kon negoviot stan vo Kogra.
- Beshe toa nokk na strast i celosna opushtenost. Mozhebi
bevme poslobodni i opushteni poradi toa shto ne se
poznavavme dobro, ili poradi alkoholot ili koj znae vekke,
ama znam deka nitu eden od nas ne vodeshe grizha za nishto.
No, zhenata so koja toj Nikola vodeshe ljubov ne bev jas.
Beshe toa edna Zorica vo koja ne mozhev da se prepoznaam,
krevka zhena, skrshena od bolka, zhelna povtorno da bide
sakana. Nikola me bakna i mi shepna deka nokkta mu bila
nezaboravna.
- - Slushaj, Zorice, jas moram da zaminam na rabota. No ti
ako sakash, mozhesh ushte nekoe vreme da si polezhish.
- - KKe se vidime li povtorno?
- - Ova beshe prekrasna i nezaboravna nokk. Nemame pravo
da unishtime se?
- Me pozdravi na izleguvanje, kazhuvajkki mi kade da gi
ostavam kluchevite.
- Brzo se oblekov i zaminav ottamu kolku shto mozhev
poskoro. Slednite nekolku dena gi pominav kako vo trans.
Me macheshe chuvstvo na vina. No na krajot na kraishtata,
jas bev slobodna zhena i mozhev da pravam shto sakam.
- Po nekolku nedeli, tokmu koga poveruvav deka toa losho
iskustvo e zad mene, se pojavija prvite simptomi. I ete,
lekarot mi potvrdi deka sum bremena. Ne znam kako, no
dodeka gi sreduvav mislite soochuvajkki se se novosta,
odednash kako da sfativ shto treba da pravam. Pa zarem toa
ne beshe moj dolgogodishen son? Zarem poradi toj kopnezh
po realizacija na majchinstvoto ne me natera da se oddelam
od najgolemata ljubov na mojot zhivot?
- KKe go zadrzham deteto, znam deka kke uspeam da go
izrasnam opkruzheno so ljubov. Ubedena sum deka toa
povtorno kke ja vrati radosta vo moeto sekojdnevie.
Vakvite misli mi pomognaa hrabro da se soocham so svojata
bremenost. Za da povekke da se opushtam, pauzite za ruchek
na rabota gi koristev za proshetki vo bliskiot park. Eden
den, zachuv mashki glas koj kako da vikashe po mene.
- - Meto!
- - Kako si mi malechka? Prekrasno izgledash.
- - Blagodaram. Gledam deka i tebe ne ti e losho.
- - Sekoj den se teram da trcham barem dvaeset minuti. A
znaesh zoshto? Za da te zaboravam.
- - ZHalam, ama seto toa sega ...
- - Dobro, priznavam, ne beshe ti vinovna, jas sum toj
shto zgreshi. Ajde, kazhi mi kako zhiveesh.
- Ne mu kazhav nishto za bremenosta. Meggutoa, na
zaminuvanje, mantilot mi se otvori i toj samiot se uveri
vo mojata novost. Me gledashe shokirano.
- - Zoshto ne mi kazha?
- - Zatoa shto ti ne si tatkoto.
- - Aha. Pa dobro, znachi konechno ti se ostvari sonot.
Koj e srekkniot tatko?
- - Nema tatko.
- - Ne razbiram, Zorice.
- Znaev deka kke moram se da mu raskazham. Se najdov vo
najneprijatna situacija, ama nemashe beganje. Odluchiv da
bidam iskrena i se da mu raskazham kako shto beshe. I
onaka, toj beshe mojot dolgogodishen prijatel, chovekot
shto me slushashe, moe ramo za plachenje, moj sovetnik.
Koga zavrshiv, ochite mi bea polni solzi.
- - Kolku e chuden zhivotot. Pred shest meseci me
uzhasuvashe i samata pomisla da imam dete, no sega, koga
sfativ shto znachi da zhiveam bez tebe, podgotven sum na
se.
- - Imash pravo, zhivotot e navistina chuden. Jas bi dala
se na svetot ova dete da e tvoe, no sudbinata sakashe
poinaku.
- Sakav da zaminam, ama Meto me zadrzha.
- - Mozhe li da te ispratam do doma?
- Koga stignavme pred vlezot, go pozdraviv, a toj me
gledashe chudno.
- - Zarem nema da me povikash da vlezam?
- - Slushaj, Meto, mislam deka sega vekke nema smisla.
- - Stanot ti e super.
- - Go iznajmiv koga se razdelivme.
- - Mislish shtom me ostavi. Izvini, Zorice, vekke nema
smisla da se raspravame za toa shto se sluchi. Sega sum
svesen deka zgreshiv, i da bidam iskren, koga mi kazha za
deteto, pochuvstvuvav olesnuvanje. Ne znam da ti objasnam
zoshto, no vednash pomisliv deka toa e delo na sudbinata.
- - SHto sakash da kazhesh so toa, Meto?
- - Sakam da recham deka mozhebi nikogash nemashe da se
odlucham da imam dete, no sega se chuvstvuvam podgotven da
se grizham za tebe i za bebeto. Sakam konechno da se
vencham so tebe, Zorice, se razbira, ako ushte go sakash
toa.
- - Siguren li si vo toa, Meto?
- - Nikogash ne sum bil posiguren, se chuvstvuvam sloboden
i srekken samo koga sum so tebe, a ne koga sum sam.
- Po edna nedela povtorno zhiveevme zaedno. A ushte od taa
vecher, Meto se pokazha kako vistinski mazh i tatko,
vnimatelen, grizhliv i poln so ljubov. Me chuvashe i
neguvashe vo tekot na celata bremenost. Duri me zamoli da
prisustvuva na poragganjeto. Koga prvpat go zema v race
moeto dete, ochite mu bleskaa od radost. Toj insistirashe
da ja krstime malechkata Rosica.
- Koga od deneshna perspektiva kke razmislam za se, mi se
chini neverojatno od edna nepromislena nokk da se izrodi
edno taka srekkno i kompaktno semejstvo kako nasheto.
Meggutoa, sekojdevno i blagodaram na sudbinata shto mi
dade mozhnost da bidam srekkna, ne e vazhno po koja cena.
Se si doagga na svoe mesto koga najmalku kke se nadevash,
no tokmu poradi toa shto toa e tvojata srekka i nikoj ne
mozhe da ti ja zeme, koga togash kke go dozhiveesh toa
shto ti e sudeno.
|
| |
|
New Page 3
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Pisma do Urednikot
Letter to the Editor |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
